Planirajuci dnevni, nedeljni i mesecni rezim dana proveden u ustanovi, polaziste mora biti celovitost decje licnosti koja predpostavlja potrebu za fizickom, emocionalnom,socijalnom,mentalnom i duhovnom ispunjenoscu.

U razlicitim kulturama akcenat se daje razvoju pojedinih aspekata na ustrb drugih. U pojedinim fazama decjeg zivota razlikuju se potrebe za zadovoljenjem odredjenih aspekata i stoga nije lako kreirati takvu ponudu sadrzaja koja u svakom momentu pruza zadovoljenje decjih potreba.

U planiranju aktivnosti se mora poci od principa uravnotezenosti, odnosno balansa aktivnosti koje ravnomerno zadovoljavaju kako decje fizicko postojanje , tako i , izbegavajuci skalu vaznosti,socio-emocinalno, mentalno i duhovno.

U danasnjem vremenu akcenat covecjeg bitisanja je na materijalnom nivou , tako da vodece svetske kuce koje kreiraju programe za dete, nude ogromnu ponudu sadrzaja za decji intelektualni razvoj. Paralelno sa ovim zadovoljava se i socijalni momenat jer ta ponuda u podrazumeva rad u grupama i okupljanja radi ostvarivanja raznih ciljeva (na zalost, uglavnom se prioritet daje ostvarivanju profita).Emocionalna strana decje licnosti prilicno strada u ovim koncepcijama zato sto savremeni life-stile dovodi do otudjenja deteta od porodice, otudjenja od prirode, otudjenja od samog sebe i na kraju dovodi u pitanje smisao svog postojanja. Ovo bi stvorilo veliku konfuziju u decjem zivotu da mu se munjevito ne nude materijalni sadrzaji koji ,uvek, iznova, maskiraju potrebu deteta za samim sobom. Kad god se oseti nesigurno po pitanju sopstvenog identiteta, nosenja sa emocijom, odluke o izboru nacina prozivljavanja sopstvenog dana,spremno ga cekaju ponude materijalnog sveta. Identitet se lako nalazi u socijalnom statusu, fizickoj snazi ili intelektualnom nadmetanju. Modeli za emocionalno prezivljavanje nalaze se u agresivnim (crtanim ili igranim) filmovima, gde vlada zakon sile i nedozvoljenig ispoljavanja prave emocije kao ideal drustveno prihvatljivog coveka. Potrebu za jednostavnim bitisanjem( bez sadrzaja provedenim vremenom sa roditeljem) dete takodje mora zadovoljiti ponudjenom igrackom, video igrom ili odlaskom na mesta koja ce prividno zadovoljiti decja cula( igraonica, bioskop, prodavnica i sl) , tj zadovoljiti se surogatom.

Unesimo u nase vaspitno-obrazovne programe ,planirajuci svaku oblast rada i svaku pojedinacnu aktivnost,dusu. Bivajuci dobro sa sobom, prenesimo im svojim primerom poruku da je vaznije biti nego imati i umeti. Pokazimo im primerom kako da komuniciraju sa vrsnjacima da ne povredjuju jedni druge i da cene lepotu razlicitosti.

Pokazimo im put do sopstvenog bica uvazavajuci ih i omogucimo aktivnosti kroz koje ce shvatiti prave vrednosti.

Koliko god je moguce boravimo sa decom u prirodi, priroda nas spaja sa sobom, u njoj smo ono sto jesmo a ne ono sto se od nas ocekuje da budemo. Priroda je velika uciteljica.

Pocnimo na ranom predskolskom uzrastu da govorimo o emocijama ,da ih podsticemo da ih ne potiskuju, da bez stida izgovore svaki put kada osete naklonost i ljubav.

Olivera Sekulovski