Agresivno ponasanje na ranom uzrastu je sve ucestalija pojava, a nasilnistvo u skolama velikim socijalni problem i kod nas i u svetu.

Fokusiranjem na donosenje strategija kako zastititi okolinu koja trpi, kako organizovati skole i kako se ophoditi prema ~malim zlocincima~,problem se ne moze resiti. Problem se moze resiti samo ako uticemo na njegove uzroke.

Deca se radjaju kao spokojna bica otvorena da prime i pruze ljubav. Nesto u njihovoj svakodnevnici nosi uzroke koji narusavaju taj spokoj i cini dete agresivnim. Te uzroke mozemo podeliti na porodicne i drustvene i u snaznoj su interakciji.

*Deca uce po modelu.Ako su batine nacin resavanja problema u porodici, dete ce ih primenjivati van kuce.Nasilje radja nasilje.

*Cesto duboki decji strahovi bivaju uzrocnici agresivnog ponasanja, kao protivteze.

*Prezaposlenost roditelja i bavljenje licnim problemima ne ostavlja mnogao prostora za bavljenje decom, tako da ona postaju „sirocici pored roditelja“.Tada ulogu dadilje preuzimaju televizija i socijalna sredina.

*Ishrana je veoma bitan faktor koji utice na psihofizicko zdravlje. Dokazano je da neke hemikalije koje se nalaze u industrijskoj hrani izazivaju agresivna stanja. Takodje, prekomerno konzumiranje mesa i mlecnih proizvoda, kao i pica na bazi cole, imaju isti efekat.

*Televizija i kompjuterske igrice se mogu postaviti na sami vrh hijerarhije izazivaca agresivnog ponasanja.Dete od 2-4 godine ne procenjuje realno koja ponasanja treba imitirati, a koja ne.Ne razlikuje stvarnost od nerealnih TV sadrzaja.Imitativna igra je deo njihovog razvoja i uce na osnovu vidjenoig.Sadrzaji koji im se nude u najvecem broju kompjuterskih igrica i televizijskih programa su bazirani na nasilju i destrukciji.

Dovoljno je poci od cinjenice da smo ono sto mislimo i da su misli prosecnog gradskog deteta usredsredjene na ekran i po tri sata dnevno.

*Socijalni faktor u nasoj zemlji nosi snaznu kolektivnu energiju nasilja kao posledicu nedavnih ratovanja. Generacije danasnjih tinejdzera su prototipi takve drustvene situacije.Tuca, narkomanija,imidz surovosti i nedostatak moralne svesti su ceste pojave koje postavljaju ozbiljan zadatak pred roditelje i skole.

Nekada je dovoljno otkloniti uzroke unutar porodice pa da dete uspe da se izbori sa negativnim drustvenim faktorima. Dobar porodicni model stvara sigurnost i veru u dobro, tako da losi uticaji postaju obezvredjeni.Zato je vazno, pre svega,formirati zivotni stil koji ucvrscuje porodicne veze. Takodje treba mudro usmeriti decje slobodno vreme i obezbediti mu sredinu koja ne izaziva nepozeljno ponasanje.

Kako?

*Negovati tradicionalne obicaje, oni ucvrscuju porodicne veze.

*Obroke naciniti porodicnim ritualima.

*Voditi racuna o zdravoj ishrani.

*Organizovati druzenja sa prijateljima i rodjacima.

*Ograniciti detetu vreme za televiziju i kompjuter i kontrolisati njihove sadrzaje, sto je izvodljivije ako ih deca nemaju u svojoj sobi.

*Ponuditi sadrzaje kojima ce se ispuniti vreme umesto njih.To su sport, kreativne aktivnosti, knjige i vanskolske aktivnosti, u zavisnosti od afiniteta.

*Obezbediti vreme za dokoni deo dana kada se okrecemo unutrasnjem miru.

*Voditi racuna sa kime se dete druzi, jer „s“ kim si takav si“.

*Kucni ljubimci bude kod deteta osecaj odgovornosti, pruzaju mi ljubav i cesto su ti za koje dete oseca da moze bezbedno da ih voli.

*Sport, ukoliko je pravilno odabran, je neizostavni deo pravilnog psihofizickog razvoja. Dete koje je sklono agresivnom ponasanju ne treba da se bavi kontaktnim sportovima (boks, ragbi i sl) jer oni um fiksiraju na ideju o pobedi protivnika i prave su skole surovosti. Svi takmicarski sportovi mogu biti kanali za preusmeravanje decje agresivne energije, ali i podstrekaci iste. Sportovi koji razvijaju duh i telo , oslobadjaju pozitivnu energiju i smiruju, su plivanje, tenis, klizanje, odbojka i njima slicnni.

Sto ranije otklonimo uzrocnike za agresiju, vece su sanse da ona ne postane deo decjeg temperamenta i ne utisne se kao obrazac ponasanja u njegov genetski kod.

Olivera Sekulovski