Ako bismo pokusali napraviti hijerarhiju namirnica koje su u ponudi na trzistu po stetnosti , nasli bismo se pred vrlo teskim zadatkom. Pocev od industrijskih proizvoda koji nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost, a ogromnu stetnost, preko belog peciva od obezvredjenog psenicnog zrna ,industrijskih sokova koji sadrze vise hemije nego voca ,do namirnica zivotinjskog porekla koje u sebi sadrze sve sto je zivotinja tokom svog kratkog zivota,a brzog rasta konzumirala ( vestacka hrana, antibiotici, hormoni za brzi rast, sedativi zbog uzgoja u uslovima koji izazivaju agresiju), kao i informaciju samrtnog straha sa kojim je suocena prilikom ubijanja.

Ipak bih na prvo mesto stavila industrijske slatkise i grickalice koji se vecini danasnje dece nalaze na svakodnevnom meniju.Tu spadaju sve industrijske namirnice-sladoled, skoro sav keks, vecina cokolada, sve bombone,cips, smoki, grisine, perecei sl,industrijsko pecivo, industrijski kolaci...

Interesantno je da su skoro svi ovi proizvodi bazirani na nekoliko vrsta veoma stetnih sastojaka, a to su belo brasno, secer, rafinisane biljne masnoce, velika kolicina kuhinjske soli, eventualno jaja i mleko ( najcesce u prahu, znaci vec jednom preradjena), vestacki vitamini i minerali (kojima su OBOGACENI),konzervansi, vestacka boja, vestacka aroma.

Ni jedan sastojak koji je organizmu potreban i sve sto mu ne treba. Trenutno zadovoljavaju, na ovu vrstu ukusa, naviknuto culo i za sobom ostavljaju osecaj nezasicenosti. Cesta konzumacija kod dece formira ukus i miris, usled cega tesko prihvataju prirodnu, nepreradjenu hranu.

U nekim zemljama je zakonom zabranjeno reklamiranje industrijskih prehrambenih proizvoda koji stete decjem zdravlju. Na zalost,marketinsko predstavljanje ovih proizvoda se obraca direkto deci, sa primamljivim prikazom srecne i zdrave dece ili interesantnim crtanim animacijama, reziranim na bazi psiholoskih istrazivanja funkcionisanja ljudskog misljenja.

Po svojoj stetnosti su im blizu i industrijski sokovi koji se prave se od vocne baze (u veoma malom procentu),vode, rafiniranog secera i hemijskih "poboljsivaca" ukusa, mirisa i boje, kao i razne vrste manje ili vise stetnih konzervanasa.Ako se pri tom i gaziraju, imamo dodatnu vrstu trovanja.

Neizbezno je pomenuti i "brzu hranu"o kojoj je toliko loseg pisano a lanci ovih restorana spadaju u najprofitabilnije u razvijenim zemljama.

Osnovni nacin spremanja ove hrane je przenje koje, pored toga sto energetski potpuno obezvredjuje namirnicu, uzrokuje stvaranje kancerogenih materija u hrani (detaljnije o ovome se nalazi u poglavlju o masnocama).