Bazirane su na naucnom otkricu da leva i desna hemisfera ljudskog mozga imaju razlicite funkcije. Leva je zaduzena za reci, logiku, brojeve, redosled, linearnost, analizu i popise. Desna hemisfera se aktivira ritmom, mastom i sanjarenjem, bojama i slikama. Nacin prikazivanja gradiva u vidu mentalne mape omogucuje nasem mozgu da podjednako aktivira obe hemisfere i lakse zapamti.

Mentalne mape u svojoj postavci imaju reci, boje, crte i slike, a mogu im se dodati i brojevi. Mogu ih izraditi predavaci ( vaspitaci, ucitelji i profesori) i putem njih predavati lekciju ili prepustiti deci da sama kreiraju svoje mape cime imaju jos vecu mogucnost da po svom licnom logicnom sistemu sistematizuju gradivo koje uce. Putem mapa se mogu lakse kreirati i skolski sastavi na zadatu temu jer pomazu radjanju ideje uz sistematicnost.

PRIKAZ MAPE

Mapa pocinje sredisnjom slikom koja predstavlja sustinu teme. Od teme se povlaci nekoliko zavojitih krivih linija, koje se protezu kao kraci hobotnice i svaki je u drugoj boji. Svaki od ovih kraka ce biti namenjen po jednoj od glavnih ideja vezanih za temu. Ti kraci su, u stvari, glavne podteme.Svaku od njih treba imenovati, sto krace i dodati joj crtez po zelji . Ove su reci i crtezi podcrtani, tj. nalaze se iznad linije. To naglasava njihovu vaznost. Dodavanjem malenog, simbolicnog crteza pored reci, aktiviramo obe hemisfere recju i slikom.

Iz svake od ovih ideja mogu se povuci (ako ima potrebe) druge crte tako da se sire kao grane stabla. Ove su crte tanje i imaju boju njihove osnovne grane.. Svakoj se grani ukratko dodaju sopstvene i one predstavljaju pojedinosti. I ove reci mogu biti potkrepljene slicicom koja ih simbolise..

Dodavanje grancica, tj racvanje drveta se moze nastaviti sve dok imamo potrebu za dodavanjem detalja i svako dalje racvanje se produzava u sve tanje grancice kako bi citava tema bila diferencirana po vaznosti.

Mape uma nalaze siroku primenu i u predskolstvu, kada deca jos ne znaju da citaju ili je citanje u zacetku. Crtezi i simboli su dovoljni da prevedu apstraktno decje misljenje u konktetno, pomognu pamcenju i doprinesu vedrini u ucenju. Iskustvo nam je pokazalo da crtanjem duhovitih slicica pojacavamo celokupan efekat ucenja u veseloj atmosferi. Jos jedna pozitivna strana mentalnih mapa na predskolskom uzrastu je podsticaj na citanje. Kada se uz crtez doda rec, dete je automatski pamti i cesto je u stanju da je potom napise i procita iako se prvi put susrece sa njom.

Mape radjene za predskolski uzrast su jednostavnije, sa manje detalja. Najefikasnije je davati deci smernice dok ne postave osnovni kostur mape, a zatim im prepustiti da sami kreiraju svoju pricu. Na ovaj nacin se, takodje, uce organizaciji i uvidjanju sustine i podstice se decja kreativnost.

Olivera Sekulovski