HIPERAKTIVNOST

-PROBLEMATICNOST ILI GENIJALNOST-

IIdeo

Mali broj roditelja trazi pomoc kada primeti da je dete drugacije od drugih.Obicno se za pomoc obracaju tek kada dodje do dodatnih komplikacija koje su posledica ADHDa. Sto pre se informisu i opredele za nacin pravilnog vodjenja deteta, dete ima vise sanse da zivi bez komplikacija i zasija u svom punom sjaju.

Medikamentizna terapija, inace rasprostranjena u Americi, podrazumeva koriscenje grupe stimulansa.Vecina njih je na strogo kontrolisanoj listi doping sredstava nedozvoljenoj za upotrebu u sportu. Ovi lekovi imaju spektar sporednih nezeljenih dejstava i ne resavaju koren problema. Homeopatski preparati i Bahove cvetne kapi mogu olaksati problem bez stetnih nuspojava, ali se postavlja pitanje da li je skup osobina uslovljenih detetovom uredjenom , neuroloski zasnovanom konstitucijom (koja je u manjini u odnosu na populaciju, ali i ne u zanemarljivom broju), razlog za lecenje ili samo zahteva drugacije odnose i nacine ucenja. Jedini pravi put je, u stvari, edukacija dece, roditelja i ucitelja, bihejvioralni trening, biofidbek, neurofidbek trening , ucenje kako se uci i dr metode koje pomazu da se paznja odrzi na gradivu. Interesantno je da testovi pokazuju da ADHD nema veze sa inteligencijom i da se kvalitet u resavanju zadataka, kao i kvalitet koncentracije drasticno menjaju u zavisnosti od interesantnosti sadrzaja. Ukoliko je materija interesantna, ova deca pokazuju bolje rezultate od dece koja nemaju ADHD osobine.

Zato se , izmedju ostalog, treba zapitati da li imamo pravo da lecimo nekoga zato sto je drugaciji od vecine. Jedini pravi put je obezbediti ovoj deci uslove za njima prihvatljiv nacin ucenja i imati razumevanja i tolerancije za njihovu pojacanu fizicku aktivnost.

Vrtic i skola sa hiperaktivnim detetom

U vrticu obicno pocinju problemi kada se uocavaju razicitosti i kada dete sa motorom u guzi krene da trckara okolo, penje se, upada u rec, skrece paznju uvek i na vrlo mastovite (cesto i opasne ) nacine, otima igracke i sl. Ono sto se po pravilu desava ukoliko vaspitac nije edukovan i ne postoji dobra saradnja sa roditeljem, je neprestano opominjanje i kaznjavanje. Ove ucestale prozivke ostavljaju odjek u okviru cele grupe i to dete postaje crna ovca vec na ranom uzrastu. Ono je etiketirano kao dezurni krivac i svi ga pocinju dozivljavati na taj nacin dajuci mu sve manje prilike da pokaze svoje dobre strane. Kao feedback, dete postaje jos gore. Ovde pocinje zacarani krug teskog odrastanja iz koga se kasnije tesko izlazi.

Od nastavnika u skoli najcesce mozemo cuti da su to lenja, bezobrazna,nevaspitana i nemirna deca, jednom recju smetala koja remete casove i ugrozavaju i njih i ostalu decu . Dete je i dalje stalno opominjano i kaznjavano. Najbolji put ka unistenju decjeg samopouzdanja koje im je inace tanusno.Ova cinjenica nam govori o potrebi kontuirane informisanosti skolskog kadra i bavljenje ovim delom populacije sa visih instanci.

I vrtic i skola su mesta gde roditelj treba da dobije informacije o ADHD pojavi i podrsku u prevazilazenju teskoca. Uz pravilnu informisanost, malo volje i puno ljubavi, nije tesko uzivati u ovoj deci koja zrace iskrenoscu i spontanoscu.

Svet u ocima ADHD deteta

Dozivljaj razlicitosti i neprihvacenosti koji prati ovu decu je veliki izvor patnje. Deci sa izrazenijom slikom zivot postaje jako naporan usled niza neuspeha na svim poljima, teskocama u komunikaciji unutar porodice, u skoli i medju vrsnjacima.Teskoce u ucenju stvaraju strah od nemoci da se osposobe za samostalni zivot.

Dozivljaj nepravde jer su neprihvaceni iako nemaju losu nameru vremenom gradi stav "Ja sam u redu, ali vi niste." Ovim se zatvaraju vrata prema njegovoj dusi, postaje nedostupno i pocinje da gradi sopstvene stavove prema zivotu, cesto drustveno neprihvatljive.

Sve ovo je idealna podloga za delikvenciju, depresiju i slicne komplikacije koje prate ADHD decu. Sva genijalnost, kreativnost i unutrasnja lepota ove dece tonu pod slojeve problema neprihvacenosti i, kako dete raste sa tim, sve ih je teze izneti na povrsinu.To je razlog za statisticke podatke:

65% ima ispade u ponasanju prema autoritetima (neposlusnost, inat, nekontrolisani bes, grubost u komunikaciji)

21% ucenika redovno bezi iz skole

30% ponavlja godinu

35% definitivno napusti skolovanje

45% biva suspendovano iz skole zbog ponasanja

20-30% ih je imalo sukobe sa zakonokm

A sve moze da izgleda drugacije

Informisanost roditelja i nastavnika, a pre svega ljubav prema roditeljstvu i poslu pedagoga su baza za uspeh. Razumevajuci dete necemo ocekuvati ono sto nije u stanju da pruzi, bicemo manje razocarani, a detetu necemo rusiti samopouzdanje stalnim kritikama i nerealnim zahtevima.

Porodice sa ADHD decom su ADHD porodice i moraju da izgrade sistem funkcionisanja na osnovu svoje specificnost.Kada bi bile dobro informisane i dobile strucne smernice za vodjenje svoje dece i funkcionisanje u specificnim uslovima, verovatno bi se smanjio broj razvoda koji je tri puta ucestaliji u odnosu na porodice kojue nemaju hiperaktivnu decu. Uloga strucne pomoci je od velike vaznosti. Psihologija je danas dostigla visok nivo znanja u ovoj oblasti i nasla nacine za uspesno vodjenje ove dece.

Roditelj mora da se postavi u ulogu vodje, zastitnika, edukatora i mosta izmedju deteta i drustvene sredine- rodjaka, prijatelja, vrtica i skole. Detetu se moraju postavljati realni zahtevi, traziti od njega ono sto moze da vam da. Njegovu razlicitost mozete posmatrati kao nemoc, posebnost ili izuzetnost, ali ne smete ignorisati potrebu za posebnim (ili izuzetnim) nacinom komunikacije sa njim. Saveti psihologa su dragoceni.

Podrzite sve lepo sto uocite kod deteta i nadjite nacina da se to potencira.Njegova duhovitost, kreativnost, hiperfokus i strasnost mogu da budu dobar temelj za buduce zanimanje.

Umesto kazne za promasaje koristite nagradu za uspeh.

Budite uvek korak ispred- predvidite situaciju i sprecite je jer ova deca cesto ne mogu da predvide posledice svojih ponasanja.

Preusmerite detetovu paznju kada krene u nepozeljnom pravcu, bez prekora, jer je detetu lakse da pocne novu aktivnost nego da prestane sa onom koju je zapocelo.

Za pogresna ponasanja cesto su bolje stetne posledice nego beskonacna rasprava i optuzbe, sto znaci, cesce mu "progledajte kroz prste".

Setite se da je jedna od odlika vaseg deteta nedostatak samokontrole i da nekontrolisano ponasanje nije bezobrazluk. Ovakva ponasanja mozemo vratiti u ravnotezu samo hladnokrvnoscu i smirivanjem situacije, nikako svojom agresijom.

Kada dete ne moze da izdrzi mirovanje na casu i odrzi potrebnu paznju, omogucite mu da proseta, zaduzite ga za poslove koji iziskuju pokret i smenu aktivnosti.

Pohvale za uradjeno i zaduzenja koja su adekvatna njegovim sposobnostima sprecice potencijalno izopstavanje od strane vrsnjaka. Treba imati na umu da dete, usled cestih neuspeha u savladavanju gradiva, ima potrebu da pokaze uspesnost u nekom domenu zivota. Rezignirano odbacivanjem, postoji opasnost da pocne da se dokazuje u delikventnim radnjama.

Omogucite detetu situacije koje ne daju mnogo podsticaja u jednom trenutku jer preplitanje situacija i brzi sled dogadjaja izaziva prestimulisanost i neefikasnost.Polako i jedno po jedno i – bicete iznenadjeni kvalitetom koji dete postigne.

Takodje, interesantnost sadrzaja na osnovu detetove naklonosti igra odllucujucu ulogu u njegovoj uspesnosti. Kako je ovo tesko obezbediti kroz skolovanje, jer su programi svestrani, blagotvorno je biti popustljiv za predmete koji detetu ne leze, a postavljati vece zahteve u onima u kojima se dete pronaslo.

Desava se da ova deca imaju problem sa razumevanjem procitanog sadrzaja. Dajuci im size i "preradjene " informacije olaksavamo njihovo ucenje.

S obzirom da im je paznja selektivna, tj da ne obracaju paznju na informacije koje su im nebitne, ne treba insistirati na prepisivanjima sa table i pomnom pracenju casa, jer je to neizvodljivo. Treba im prepustiti, bez zmerki i kaznjavanja ocenom, da na svoj selektivan nacin, usvoje sustinu lekcije uz pomoc svoje genijalne sposobnosti brzog sagledavanja skrivene veze izmedju pojava, celovitosti, sustine i sire slike. Insistiranje na detaljima je beznadezno ocekivanje.

Na casu im treba dozvoliti da crtaju, izvode neku motoricku aktivnost (vrte olovku) i sl. dok prate predavanja jer na taj nacin odrzavaju nivo fizioloskog uzbudjenja, odnosno, ta dodatna aktivnost ukljucuje desnu hemisferu, a nije konkurencija levom delu mozga, zaduzenom za misaoni proces.

Nacin na koji se usvaja gradivo je serija blic fokusiranja, sto znaci kratke epizode ucenja, sa kratkim pauzama. Samo dete brzo pokaze koliki su ti intervali.

Veliki broj ove dece se tesko organizuje u vremenu.,sto povlaci stalna kasnjenja na casove. Znajuci da ovo nije odraz bezobrazluka i nemara, ova kasnjenja moraju biti tolerisana.

Kao i medju svom decom, tako i medju ADHD decom ima mnogo razlicitosti. Pocev od pretezno smanjene paznje, preko pretezno izrazene hiperaktivnosti, do kombinacije ova dva. Individualnosti postoje u karakteru, temperamentu i citavoj strukturi licnosti. Medjutim, postoji jedna zajednicka izrazena osobina. To je neutoljiva glad za ljubavlju i potreba za prihvacenoscu. Ovo ne bismo smeli zaboravljati ni u najtezim situacijama njihovog odrastanja jer je kljuc za kvalitetan zivot.

Osobe koje svoju ADHD konstituciju usmere u pravom pravcu postaju ogromni izvori pozitivne energije za koje se ljudi ituitivno vezuju dozivljavajuci ih kao neiscrpne energetske generatore . Njihov hiperfokus, radoznalost i kreativnost, udruzeni sa ovom energijom cine ih genijalcima. Licnosti koje su ovom svetu ostavile zaduzbinu svoje genijilanosti, a na osnovu biografskih podaka su bile ADHD konstitucije, su drzavnik Vinston Cercil, pronalazac Tomas Edisom, kompozitor Volfgang Amadeus Mocart ...

Olivera Sekulovski