Dete najbolje uci od onoga koga voli.

Ako se osvrnemo na svoje detinjstvo seticemo se ucitelja I nastavnika od kojih smo najvise naucili. To su, verovatno, licnosti koje su svojom pozitivnoscu I toplinom ostavile traga u nasem secanju.

Ucitelji smo svi mi uz koje dete raste-roditelji, vaspitaci i nastavnici I ova uloga ne podrazumeva samo vaspitanje I obrazovanje. Kao ucitelji na dete ostavljamo pecat sopstvene licnosti koji snazno utice na decji razvoj. Savremena psihologija donosi nove zakljucke o faktorima koji opredeljuju covecji zivotni put I stavlja uticaj sredine u kojoj dete raste iznad genetskog nasledja I rodjenjem donete konstitucije. Time se odgovornost koju nosimo mi koji rastemo decu uvelicava, a rad ne sebi postavlja kao neminovnost.

Trebamo biti svesni da za sobom ostavljamo tragove u prostoru I na ljudima, kako dobre, sjajne, tako I lose, tamne. Zato je vazno raditi na sopstvenim mislima I osecanjima. Ljudi neprestani izmedju sebe razmenjuju ove vibracije . Setite se kako se osecate posle nekog vremena provedenog sa tuznom ili besnom osobom.Sva negacija se utisnula u vas, osecate se lose, ili ste je cak prebacili na fizicki nivo i osecate mucninu, glavobolju ili slicno. Treba se zapitati kakvim vibracijama u toku dana izlazemo dete. Kada boravi u sredini punoj ljubavi, razumevanja, paznje I radosti, akumulira I zraci isto. I suprotno tome. Znajuci ovo, zamislite koliko je vazno biti pazljiv u profesiji vaspitaca, ucitelja I nastavnika. Kada se osecate bolesni, nervozni Ili lose volje ne doticite druge, pogotovo ne decu. Ako ne uspevate da snagom volje pobedjujete svoja negativna stanja, postenije je skloniti se.

Sve dok ne osvestimo svoje slabosti I ne poradimo na njima u opasnosti smo da ih saljemo detetu, a nase reci ce biti mocne I dobrotvorne tek kada budemo ovladali svojim mislima I osecanjima.

Pre nego sto sebi damo pravo da obrazujemo druge moramo osvestiti motiv koji nas je naveo da se posvetimo profesiji ucitelja. Ucitelj, kao I lekar, ciji je motiv podrska egu ili novac, za sobom ostavlja lose rezultate koji mu se, po zakonima prirode, kao bumerang vracaju kroz zivot. Najjaci motiv mora biti ljubav prema ulozi u koju se postavljamo.

*

Biti dobar pedagog znaci , pre svega, prepoznati sta se desava u glavi I srcu deteta.Tek kada uspemo da prepoznamo dusu deteta uspecemo da vidimo dragocenost njegovog bica koja je iznad svake situacije, spoljnjeg izgleda, vaspitanja, obrazovanja I materijalnog statusa.

Uspostavljeni kriterijumi za pravdu nas mogu odvuci u nedoumice I lazna resenja za neke situacije. Izlaz iz situacije se trazi iznad pravde, u principima dobrote I velikodusnosti. Pokusajte da na zasluzenu decju kaznu umesto ocenom, prekorom ili sankcijom odgovorite velikodusnoscu I uvericete se u trenutni efekat. Ponavljajuci ovaj sistem utemeljujete kod deteta pozitivan nacin ponasanja I svojim primerom mu gradite dragocene osobine.

Ne prekorevajte dete kada ste vi besni jer saljete poruku mrznje umesto pravde.

Kada se odlucite za prekor, vodite racuna o svom pogledu jer ono sto dete procita u njemu jace je I od reci I od samara.

Vladajte svojim mislima I osecanjima jer ce samo tada vase reci biti blagotvorne. Kritike I prekori upuceni u momentu sopstvenog rastrojstva nemaju nikakve veze sa detetovim ponasanjem vec sa nasim licnim nezadovoljstvom ili besom. Osveta za decje ponasanje je praistorijski metod koji ne donosi resenje vec pojacava negativnosti

Svaki problem mozemo trajno resiti samo dobrotom I ljubavlju. Ne postoji drugi nacin, koliko god nam se cinilo da kritika i kazna deluju efikasno. Razlicite situacije I razlicita deca traze razlicite kljuceve za komunikaciju, ali postoji jedan univerzalni koji otvara sva vrata, a to je ljubav I iskreni osmeh.

Uceci druge se ne smemo uzivljavati u ulogu prosvetitelja I zaboravljati da smo, pre svega, I sami ucenici I da samo neprestanim radom na sebi sticemo bozansko pravo obavljanja ove uzvisene duznosti.

Olivera Sekulovski