Samo kada volimo sebe I verujemo u sebe mozemo dati svoj maksimum u odnosu sa drugima I poslu koji obavljamo. Samopostovanje se gradi od malih nogu, dovodi u pitanje na razlicitim uzrastima, neguje I uvek iznova iskusava.

Pomozimo svom detetu da ga izgradi.

Pre svega radimo na svom samopostovanju jer oni uce od nas posmatrajuci nas I procenjujuci. Budimo im pozitivan model ponasanja.

Skloni smo da primetimo I prokomentarisemo svaki postupak koji nam se ne dopadne ili smatramo nepozeljnim, a kritika je najsigurniji nacin da unistimo decje samopostovanje. U komunikaciji sa detetom treba oprezno ispoljavati negodovanja Ukoliko dete uradi ili kaze nesto sto smatramo da nije u redu, cesto je bolje pecutati nego pasti u zamku stalnog korigovanja.

Najlakse cemo shvatiti tezinu naizgled bezazlenih recenica koje se cesto izgovaraju ako razmisljamo o njihovoj pozadini:

“Nemoj tako.”-Ti to ne umes, trebao si drugacije.

“Zasto si to uradio?”-Nisi dobar covek .

“Ne govorim sa tobom zato sto si...”-Ne volim te zato sto si takav, volela bih da imam drugacije dete.

Svaki decji postupak ima svoj razlog I cesto ga nije tesko prepoznati. Ako usmerimo svoju reakciju na razlog umesto na posledicni postupak, resicemo problem I izbeci zamku stalnog kritikovanja, a samim i tim sansu da narusimo decje samopouzdanje.

Nikola koristi svaku priliku kada roditelji ne gledaju, da udari mladju sestru.Objasnjenja su razna-uzela je njegovu igracku, sela na njegov dzemper, gurnula ga NAMERNO,nije dosla kada ju je pozvao...

Jasno je da je motiv za Nikolino ponasanje ljubomora na sestru.

Roditelj moze da odreaguje na svaku situaciju kritikom, zabranom ili cak udarcem , sto resava situaciju u tom trenutku. Ali sta se desava dalje? Situacije se ponavljaju , a problem poprima sve vecu tezinu.

Poruka koju roditelj salje takvim ponasanjem za Nikolu glasi ovako:”Bas me briga sto si ljubomoran na sestru, ne smes da je udaras.”

”Moram da je zastitim od tebe.”

“Ne valjas.”

“Ja tebe smem da udarim jer sam jaci, a ti sestru ne smes iako si jaci.”

“Nju vise volim I zato je stalno stitim.”

Na koji nacin mozemo da odreagujemo ne kritikujuci dete za ovo ponasanje? Pre svega stalno razmisljati o motivu za ovu vrstu ponasanja. Ljubomoru ublaziti dokazujuci Nikoli da je voljen, posvecujuci mu dodatnu paznju, nekada ne odreagovati na njegov izazov jer je on cesto ispit strpljivosti koji mu je mera za roditeljsku ljubav.

Resavanje uzroka decjeg postupka a ne samog postupka moze jedino biti dugotrajno I korenito .

Najveci podsticaj decjem samopouzdanju je pohvala. Skloni da primecujemo stvari koje nisu u redu, a podrezumevamo ono sto je lepo, mozemo pasti u zamku da cesce deci upucujemo kritiku nego pohvalu.

Hvalimo svoju decu I stalno im ponavljajmo da ih volimo,bez bojazni da cemo ih razmaziti. Ne postoje razmazena deca.Upucujmo im lepe reci I lepe misli, jer ce tako I oni o sebi misliti. A mislima kreiramo svoju stvarnost.

Olivera Sekulovski