Kvalitet , tj nutritivna vrednost namirnica koje termicki obradjujemo zavisi od nacina njihove obrade.

Uobicajeni nacini su kuvanje u vodi, kuvanje na pari, pecenje u rerni, dinstanje i przenje,zatim pecenje u mikrotalasnoj pecnici i na rostilju.

Pre nego sto se upoznamo sa kvalitetom svakog od ovih nacina, treba reci da namirnice u sirovom stanju zadrzavaju svoja hemijska i energetska svojstva i da ih je vazno redovno imati u na jelovniku.Pojedena vocka ili presno povrce   trenutno dizu covekov nivo energije. Ljudi imaju obicaj da kazu da ih osvezava, a to je u stvari taj energetski impuls organizmu. Pored toga, presno voce i povrce nam dobavljaju neuporedivo vise hranljivih supstanci i svarljiviji su. Zahvaljujuci enzimima, kada sirova hrana dospe u organe za varenje, ukljucuje se proces samovarenja, dakle, hrana ucestvuje u svom procesu razgradnje, cime nam ustedi veliku kolicinu energije.

Pri zagrevanju hrane na 54°C, enzimi se unistavaju i organizam ulaze neuporedivo vise energije da bi svario takvu hranu. Termicki obradjene belancevine se tri puta teze usvajaju. Pored toga sto se mnogo vise energije ulaze u proces varenja, termicki obradjena hrana se ne svari u potpunosti, znatan deo ne moze da se iskoristi, zadrzava se u crevima duze od sirove hrane, izazivajuci truljenje, stvarajuci otrovne gasove i trujuci organizam produktima metabolizma patogenih mikroorganizama.Termicki obradjena hrana ostavlja u crevima tanak sloj fekalija, tako da, vremenom, dolazi do nagomilavanja pozamasne kolicine okamenjene stolice.

Cak i namirnice koje nisu jestive u sirovom stanju, to mogu postati klijanjem. Pasulj, socivo, soja, lucerka i sl su veoma zdrave i ukusne proklijale.

Meso, riba morski plodovi i zumance jajeta su daleko svarljiviji u sirovom stanju, ali nose opasnost od intoksiniranosti ukoliko nisu savrseno svezi.Pripremaju se ,zbog ocuvanja svezine i ukusa, sa jabukovim sircetom,uljem , crnim i belim lukom i puno zacina, pogotovo ljutog ukusa (tartar biftek,susi, majonez).

Posle sirove hrane, najvecu hranljivu vrednost zadrzava hrana kuvana na pari jer nema odlivanja vode koja u sebi nosi i hranljive sastojke.

Kada se kuva u vodi, ukoliko nisu u pitanju corbe, treba kuvati u minimumu tecnosti koju obavezno treba iskoristiti. Najpogodnije su posude sa debelim dnom, dobro poklopljene, u kojima povrce pusta sopstvenu tecnost i u njoj se kuva. Dovoljno je dodati minimalnu kolicinu vode koja je potrebna samo dok povrce ne pusti sopstvenu. Kuva se dobro poklopljeno, (kako nebi bilo isparavanja) i na sasvim niskoj temperaturi.

Sto je krace vreme kuvanja, to jelo odrzava vise hranljivih vrednosti. Pet do deset minuta kuvanja na tihoj vatri je dovoljno za veliku vecinu povrca.Prekuvavanjem obezvredjujemo namirnice. Kada se povrce kuva sa mahunarkama, mesom ili zitaricama (koje zahtevaju duze vreme kuvanja), treba ga dodati tek pred kraj kuvanja.Sitno seckanje povrca, takodje, smanjuje vreme kuvanja.

Nasa tradicionalna receptura trazi duga kuvanja povrca, sto je rezultat nedovoljnog istrazivanja i informisanja u ovoj oblasti.

U mnogim zemljama se povrce konzumira polupripremljeno.

Prilikom kuvanja je uvek bolje naliti malo vode i postepeno dolivati, nego kuvati u mnogo vode, pogotovo ako se ona posle baca.

Vreme kuvanja zitarica ce se znatno skratiti ako se ociscena i oprana zrna potope u vodu, dovedu do kljucanja, a zatim ostave par sati u toj vodi, skinuta sa vatre. Zrna nabubre i potom se brzo skuvaju.

Mahunarke (socivo, pasulj, bob, soja, suvi grasak) treba potopiti u hladnu vodu i tako ostaviti par sati da nabubre. U istoj vodi ih zatim treba kuvati, dok ne omeksaju.

Prilikom kuvanja ni jednu vrstu namirnica ne treba dovoditi do raspadanja i treba imati na umu da svaki minut prekomernog kuvanja ubija dragocene hranljive sastojke.

Pojedino povrce je steta kuvati jer je sasvim svarljivo i ukusno u svom sirovom stanju u vidu raznih salata(mladi grasak secerac, prokelj, kupus , cvekla i dr).

Pecurke su teze svarljiva namirnica i mogu se jesti u sirovom stanju ili kratko termicki obradjene.

Pripremanje u rerni je prihvatljivo ukoliko se ne odvija na preterano visokoj temperaturi i predugo. Treba izbegavati stvaranje korice prilikom pecenja jer ona nije zdrava. Peci na sto nizoj temperaturi, sto krace i bez masnoce. Masnoca, zagrevanjem, kao i prilikom kuvanja, oslobadja po zdravlje opasne materije.Da bi se izbeglo lepljenje namirnica za podlogu, pleh u kome se pece moze se posuti integralnim brasnom, ili obloziti papirom za pecenje.

Preostali nacini obrade namirnica su, moze se reci, stetni i treba ih maksimalno izbegavati.Tu spadaju kuvanje u velikoj kolicini vode,a svaka kolicina vode koja preostane posle kuvanja je velika jer su u njoj ostali vitamini, minerali i drugi korisni sastojci koji se najcesce bacaju. Ta voda je nalik caju.

Duga termicka obrada na visokoj temperaturi je takodje stetna, kako zbog unistavanja vitamina, tako i zbog otezavanjaprocesa varenja.

Przenje hrane na masnoci bilo koje vrste je stetno zbog promene sastava hrane usled visoke temperature, tako i zbog veoma stetne transformacije masnoce pri toj temperaturi.

Vrhunac stetnosti je prilikom pripremanja hrane u fritezi, pri cemu ona upija veliku kolicinu veoma toksicnog ulja.

Rostilj ili razanj razvijaju takodje veoma visoku temperaturu i ne treba ih koristiti. Smatraju se i uzrocnicima oslobadjanja kanceroznih materija, kao i hrana koja je izgorela ili karamelizovana bilo sa rostilja, iz pecnice ili sa ringle.

Takodje, dimljenje hrane, kao nacin njenog konzerviranja, treba izbegavati, jer ona prilikom ovog procesa upija veoma stetne sastojke iz dima.

Dinstanje hrane na ulju je isti proces kao i przenje.

Visoke temperature prilikom termicke obrade nalazimo i kod kuvanja u ekspres loncu, gde se unistavaju velike kolicine korisnih sastojaka te ovaj nacin kuvanja treba izbegavati.

Vrlo rasprostranjen nacin pecenja i podgrevanja hrane u restoranima (pogotovo tzv brzim restoranima) je u mikrotalasnim pecnicama. Ova vrsta rerne funkcionise na alternativnu struju koj je stetna za zivi svet i stvara elektromagnetno polje oko sebe. Impregnira drvo, sudove i, naravno, hranu ciji su molekuli zrtve mocnih protivprirodnih oscilacija koje ih polarizuju negativno, usled cega postaju disharmonicni. Neprirodno se ubrzava kretanje atoma, molekula i celija i izaziva jak fenomen frikcije i povecanja temperature. Dakle, taj proces ne utice samo na hranu, vec i na covecji organizam, izazivajuci haos u celijama. Takve razorne energije, kada udju u organizam, primoravaju celije da se neprogramirano dele. Taj proces se obavlja prvo na mestima manje rezistencije, kao i na mestima koja su blizu mestu tog zracenja.Najizlozeniji su kuvari i osoblje koje radi u kuhinji. Proces kuvanja u mikrotalasnim rernama se razlikuje od procesa kuvanja na sporetu gde se temperatura postepeno povecava dok ne dodje do vrenja. Sa povecanjem kalorija nastaje oksidacija, naduvavaju se celije, razdvajaju (raspadaju) i zatim izgore. U takvom procesu se sve unisti. U mikrotalasnoj rerni, pod uticajem ogromne kolicine zracenja energije koju celije moraju odjednom da apsorbuju, dolazi odmah do deljenja, odnosnoi, do njihove eksplozije. Apsorpcija energije je brutalna,kolicinski ogromna i, otuda, razorna, a hrana unistena. Celije i molekuli se raspadaju, uzimaju neprirodne forme i strukture i gube prvobitni kvalitet. Pri tom nije doslo samo do dezintegracije, nego su se pojavile i toksicne supstance.

Na osnovu gore iznetih cinjenica, nasa ishrana treba da se zasniva na dosta sirovog, malo manje kuvanogi mnogo manje pecenog. Przenje, dinstanje   i rostilj treba zaboraviti, a mikrotalasnu pecnicu, ako je imamo, odneti negde daleko i zkopati duboko, kako savetuje nas naturolog Milica Stojanovic.

Ako sumiramo pravila zdrave pripreme namirnica, doci cemo do sledecih kojih bismo se morali pridrzavati:

-Namirnice koje koristimo treba da budu kvalitetne i sveze, po mogucnosti nezamrzavano, neostecene kore ili ploda.

-U prvoj fazi pripreme, kod mehanicke obrade, voditi racuna da se koriste adekvatni i ostri nozevi.Tako se mamirnice nece kidati i zadrzace vredne sokove.

-Hranu sto manje izlagati veoma visokim temperaturema i dugoj termickoj obradi.

-Ne zagrevati masnocu (bilo kog porekla) do visokih temperatura.

-Koristiti samo hldno cedjena ulja (razlicitih biljaka) dodajuci ih na kraju, kada je jelo skinuto da vatre.

-Ukoliko se dinsta povrce ili meso, raditi to na malo vode, bez masnoce.

-Povrce kuvati kratko, kako mu se nebi unistila hranljiva svojstva.Kada kuvamo corbe, namirnice stavljamo u hladnu vodu i postpeno zagrevamo jer na taj nacin one pustaju vise hranljivih sastojaka u vodu. Kada ih spustimo u kipucu vodu, one oko sebe stvaraju opnu i dolazi do zgrusavanja belancevina.

-Kada smo u prilici da nadjemo neprskano povrce, treba ga spremati sa ljuskom jer je ona riznica vitamina i minerala. Krompir, sargarepa, tikvice, krtastavac i ostalo povrce su i ukusniji sa ljuskom. Pored toga, kompletnost namirnice je cini harmonicnijom na energetskom nivou, sto je isto tako vazno kao i postovanje njenih bio-hemijskih svojstava.

-Ne bariti povrce u puno vode koja se odliva, jer u njoj ostaje velika kolicina hranljivih materija. Bari se u sasvim malo vode, u dobro zatvorenom sudu sa debelim dnom i voda koja ostane se koristi jer je dragocena. Najpozeljnije je barenje na pari, u specijalnim posudama.Povrcu barenom na pari se na kraju moze dodati malo hladno cedjenog ulja (bez soli jer smo ovako ocuvali dovoljnu kolicinu prirodne soli u samom povrcu (ako termicka obrada ne traje dugo). Jelo zadrzava prirodan ukus i zdravo je. Ovaj nacin pripreme treba da je najzastupljeniji.

-Jela pripremati tako da sto vise zadrzavaju svoj prirodni ukus.

I jos po nesto o cemu se malo zna

Sa energetskog aspekta posmatrano, nacini na koje se hrana obradjuje uslovljavaju nivo i kvalitet njenog energetskog polja, koje utice na nas energetski sistem.Pravilnom obradom namirnica cuvamo energiju zemlje, vode, vazduha i sunca sadrzane u njoj.

Pravac mesanja hrane treba da je sa leva na desno, u smeru kretanja kazaljki na satu. Ovaj smer je suprotan smeru okretanja Zemlje oko svoje ose. Energije se vrte u istrom smeru kao i zemlja pa mesanjem namirnica u suprotnom smeru, stvarajuci centripetalnu silu, sprecavamo njihovo rasipanje. U ovo cemo se najlakse uveriti ako uporedimo kvalitet umucenog slaga mesanjem u ispravnom smeru, sa onim mesanim u suprotnom smeru.

Nacin secenja povrca takodje utice na ocuvanje ili gubljenje energije. Na primer, sargarepa i slicno korenasto povrce se drze za gornju, siru stranu i ciste odozgo na dole.Svo pvrce se secka ostrim nozem.Daska na kojoj se secka povrce se prethodno opere trljanjem ostrom cetkom i morskom solju.

Hrana se mesa iskljucivo drvenom kasikom. Metalne i plasticne kasike, zbog negativno naelektrisanih jona koje sadrze, neutralisu dobar deo pozitivne energije sadrzane u hrani.Drvene kasike se povremeno prokuvaju u voidi u koju je dodato malo morke soli. So je odlican "energetski cistac", kao i voda.

Filozofija makrobiotickog nacina ishrane i zivota se zasniva na uravnotezenju dva osnovna principa koji vladaju u univerzumu, principa jina i janga. Ova vestina uravnotezavanja pojacava korisna i neutralise stetna svojstva odredjenih namirnica putem nacina njihove pripreme ili kombinovanjem sa drugim namirnicama.Naravno, ona takodje iskljucuje upotrebu industrijski preradjenih namirnica. Najuravnotezeniji odnos ove dve osnovne sile imaju zitarice i zato se smatraju osnovom nase ishrane. Naravno, podrazumeva se koriscenje celovitog zrna, od cega i potice naziv makrobiotika.

Makrobioticka misao porucuje da je kuvanje, pre svega, darivanje ljubavi. Da kuvanje nebi smelo da bude mehanicka radnja. Da ono podrazumeva sintezu boja, ukusa, oblika i mirisa u harmonicnu celinu.