Kao kriterijum za formiranje ispravnog jelovnika uzecemo bioloske potrebe organizma za odredjenim nutritientima, telesnu konstituciju, genetiku, uzrast, stepen fizicke, mentalne i emotivne aktivnosti, godisnje doba i klimat u kome zivimo.

Svaka zivotna vrsta je predodredjena odredjenom nacinu ishrane.

Covek je, po sklopu svoje fizicke konstitucije, plodojed i njegova osnovna hrana treba da budu biljke, i to najpre plodovi, a zatim trave. Zivotinjske namirnice koristi u malim kolicinama,u periodu kada u prirodi nema dovoljno biljaka.

Hrana ne treba da nam bude opsesija i glavni izvor uzivanja, ali joj treba dati mesto u svakodnevnici duzno postovanja. Svesni njenog korisnog i stetnog uticaja na zdravlje, moramo u svom zivotnom stilu obezbediti vreme za nabavku i pripremu obroka.

Posto obezbedimo svezu i raznovrsnu hranu, mozemo se osloniti na instikt pri izboru obroka. Organizam koji normalno funkcionise sam pokazuje potrebu za odredjenom hranom .Kod dece je ovaj instikt ocuvaniji i treba ga postovati.

Ako se pridrzavamo principa zdrave ishrane u smislu iskljucivanja stetne industrijske hrane i pravilne pripreme namirnica, lako je osloniti se na trenutne potrebe i prilike.

Koji su to hranljivi sastojci koji su coveku potrebni za funkcionisanje zivotnih procesa, razvoj, izgradnju tkiva, stvaranje energije i toplote, jednom recju - za zivot? To su, uopsteno receno, proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali i voda.

Supstance koje proizvode energiju i ucestvuju u izgradnj su ugljeni hidrati, proteini i masnoce. Njih organizam trosi u velikoj kolicini i zato se nazivaju i makronutricijentima.

Makronutricijenti su i hemijski elementi ugljenik, vodonik,azot, kiseonik, fosfor i sumpor.

U vecoj kolicini u odnosu na ostale vitamine i minerale,potrebni su nam kalcijum, sodijum i hlorid,magnezijum i potazijum.

Voda i atmosferski kiseonik su takodje potrebni u makrokolicini, ali se ne deklarisu kao nutricijenti.

Mikronutricijenti su vitamini, ostali minerali i masnoce i oni su nam potrebni u manjoj kolicini.

Esencijalni nutricijenti su oni koje nas organizam ne moze sam da sintetise u neophodnim kolicinama, tako da ih moramo konzumirati iz organizama iz spoljasnje sredine.Za ljude su to masne kiseline, aminokiseline,vitamini, minerali, kiseonik i voda.

Neesencijalni hranljivi sastojci su, takodje, veoma bitni za ljudski organizam, kako u smislu hranljivosti, tako i u smislu stetnosti.

Kada je rec o hranljivosti, neophodno je imati u vidu da je njena vrednost razlicita kod sirovih i preradjenih namirnica. Ona, takodje, varira i u zavisnosti od nacina termicke obrade, stepena zagadjenosti hemijskim supstancama i prerade.Najvise hranljivih elemenata ima sirovo voce i povrce, dok su najobezvredjenije industrijski preradjene, mrtve namirnice. Kako sa aspekta kolicine hranljivih sastojaka, tako i sa energetskog aspekta.

Interesantan je podatak da na Kirlijanovoj fotografiji, celovita, sveza namirnica, ima deset puta vecu auru od procesovane hrane.

Osnovna nacela zdrave ishrane bi trebala da postuju sledecu hijerarhiju u kolicini unetih hranljivih sastojaka:

1.UGLJENI HIDRATI [zitarice celog zrna]

2.MINERALI I VITAMINI [voce i povrce]

3.PROTEINI (BELANCEVINE) [mlecni proizvodi, jaja, meso,mahunarke, pecurke]

4.MASTI [ Nezasicene-kostunjavo voce,masline, kikiriki, seme susama, lana, suncokreta, bundeve i sl, kao i hladno cedjena ulja.Zasicene-namirnice zivotinjskog porekla u vidu masti, putera, pavlake, kajmaka i sl].

5.SECERI koji su nam potrebni nalaze se u vocu, susenom vocu i medu i svi dodati rafinisani seceri su suvisni.

Belancevine (proteini) ucestvuju u izgradnji skeleta i misica pa se smatra da je deci potreban (proporconalno tezini) veci unos nego odraslima.

PREPORUKA ZA PROPORCIJU DNEVNO SERVIRANIH OBROKA ZA DECU UZRASTA 2 DO 6 GODINA

zitarice -6 serviranja

povrce -3 serviranja

voce   -2 serviranja

mlecni proizvodi, meso, jaja, mahunarke, kostunice (nesto od toga) -2 serviranja

seceri i masnoce unose se kroz gore navedene namirnice u dovoljnoj kolicini.

U uslovima decjih kuhinja odgovoran posao kreiranja jelovnika prepusticemo nutricionistima, vodeci racuna da je njihovo znanje nadogradjeno rezultatima savremenih istrazivanja iz ove oblasti.

Nekadasnji stav nutricionista je bio da trecina ukupne energije treba da potice iz belancevina, trecina iz masti i trecina iz ugljenih hidrata.Ovakav odnos inace karakterise ishranu baziranu na vecoj kolicini mesa i mesnih proizvoda.Nova istrazivanja dokazuju da je takav odnos nepozeljan i stetan po zdravlje. Savremeni nutricionizam tvrdi da je coveku potrebno daleko manje proteina nego sto se ranije mislilo.Cak, sta vise, preteran unos proteina (pogotovo zivotinjskog porekla) danas se smatra uzrocnikom tzv civilizacijskih bolesti. Savremena dijetetika u pojedinim izvorima ukazuje na pravilan unos od 10-15 % belancevina,10% masti i 75% ugljenih hidrata.Misljenja u krugovima strucnjaka se razlikuju, ali je cinjenica da se doslo do opsteg zakljucka o promeni nekadasnjeg stava da u ishrani u najvecem procentu treba da budu zastupljene belancevine (drugi naziv za njih su proteini, od protos=prvi, najvazniji).

Ukoliko odlucite da smanjite unos mesa i mlecnih proizvoda u svojoj ishrani i ishrani svoje dece, prethodno se informisite koje biljne namirnice sadrze proteine, tj. belancevine, esencijalne aminokiseline ,kalcijum, gvozdje i dr kako biste bili sigurni da ste im obezbedili sve sto je potrebno.Ako menjate nacin ishrane deci, obezbedite im dovoljnu kolicinu kaloricne hrane (neobezvredjenih zitarica) , kao i veliku kolicinu minerala i vitamina (koji se nisu izgubili iz namirnice njenom preradom ili termickom obradom) koji su im potrebni za izgradnju skeleta i misica.

Najbolje je postepeno korigovati ishranu, izbacujuci najpre industrijske preradjevine(suhomesnato, virsle, pastete i sl.), kao i industrijjske grickalice , slatkise i sokove, kako bi se organizam pre svega detoksikovao. Ako odlucite da smanjite kolicinu mesa, nemojte zaboravite da obroci koji ga menjaju treba da se sastoje od mahunarki , zitarica, jaja, pecurki. U nastavku projekta nalaze se predlozi jela koja su deca rado prihvatila u vrticu kao i ideje za pripremu ovih jela.

Biljni izvori proteina su, da se podsetimo, mahunarke(pasulj, grasak, socivo, boranija, soja), kostunjavo voce(badem, lesnik, orasi),celo zrno zitarica(posebno klice),krtolasto povrce i pecurke.Soja je , takodje i veliki izvor belancevina ali je treba kontrolisano koristiti zbog sastojka purina (koji se nalazi i u mesu) i fitosterona. Mahunarke i kostunjavo voce sadrze 5 puta vise gvozdja nego meso.Sadrze ga, takodje, u manjim kolicinama i krompir, zitarice celog zrna (najvise klica), zeleno i zuto povrce i jaja.

Esencijalne aminokiseline se nalaze u soji, kostunjavom vocu , polenu, mahunarkama i zitaricama celog zrna (posebno klici).

Covek jeste adaptibilno bice, zahvaljujuci cemu tolerise odredjena odstupanja u pravilnosti ishrane, ali stalno pomeranje granica izdrzljivosti organizma ga dovodi u rizik od bolest.