Pored bioloskog i hemijskog sastava, namirnice sadrze i razlicite pozitivne i negativne energije.U prirodi se neprestano desava razmena razlicitih energija i transformacija materije u energiju i energije u materiju.

Prema uticaju na nase bice, energiju hrane koju konzumiramo mozemo podeliti na korisnu i stetnu, sto zavisi od vise cinilaca.Do sada je bilo reci o preradjenoj, mozemo reci, bioloski mrtvoj hrani, koja u sebi skoro da ne sadrzi energiju, kao i o hemijskim supstancama u hrani koje je cine energetski negativnom. Medjutim, postoji jos faktora od kojih zavisi da li ce nam bioloski i hemijski ispravna hrana biti davalac pozitivne ili negativne energije. To su:

-Pristup hrani prilikom njene pripreme,

-Nacin njene pripreme i

-Nacin na koji je unosimo.

Kod pripreme zdravih obroka, pored ispravnog odabira i balansiranja namirnica, vazan je i pristup njihovoj pripremi. Ispravan pristup pri pripremi hrane dace obrocima dodatnu pozitivnu energiju. Vazno je da je kuvar priprema sa pozitivnim mislima, sa ljubavlju i ubedjenjem da ce obrok doneti dobro zdravlje. Zurbi, nervozi i ljutnji nema mesta u kuhinji.Zivotne namirnice su veliki upijaci energija. Kao sto upijaju energiju sunca, vode, zemlje i vazduha, upijaju i energiju nasih misli. Misli i osecanja su takode snazne energije koje se rasprostiru kroz prostor. Svako ljudsko bice ispusta u prostor misli-talase. Ako obratimo paznju, prepoznacemo da se posle pojedinih obroka koje smo negde pojeli, osecamo drugacije nego pre obroka, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu.

Kuvarica (ili kuvar) u decjoj kuhinji treba da je vedre naravi, upoznata sa vrednoscu hrane i pravilima njene pripreme, mora da voli svoj posao i da bude motivisana za rad.

Kuvarica mora da je u kontaktu sa decom, da ih poznaje, oseca, da povremeno prisustvuje decjem obedovanju i da obeduje sa njima. Treba od njih da cuje sta vole, a sta ne, da im ugadja i ispunjava zelje u okviru mogucnosti. Dobra kuvarica ne moze biti neko iza vrata kuhinje koga deca ne poznaju i ko ne poznaje i ne oseca decu.

Sprovodeci projekat u vrticu, svesni vaznosti komunikacije kuvarice i dece, organizovali smo se tako da, postujuci sanitarne zahteve, omogucimo maksimalnu interakciju kuvarice i dece. Rezultati su fantasticni. Deca koja su inace imala problema sa jelom i tesko se uklapala u kolektiv, rado su prihvatala sve "sto Natasa skuva". Cesto se desava da majke traze recepte jer deca traze "isto kao Natasino". Prilikom uvodjenja novih ukusa nismo imali problema jer su deca rado prihvatala hranu koja dolazi od osobe koju oni vole. Price o zravoj hrani su se usvajale sa puno poverenja jer su deca osecala da im osoba koja sprema hranu zeli dobro jer ih voli. Mali znaci paznji kao sto je ispunjenje decje zelje da se sutradan ponovi neko jelo ili nesto promeni, veliki su ulog u decje poverenje. Celokupan odnos dece i kuhinje, tj kuvara, u praksi smo se uverili, pozitivno utice na decji apetit, prihvatanje nove hrane i izgradnju pozitivnog stava prema zdravoj ishrani.Deca u drustvu vrsnjaka cesto rado jedu hranu koju kod kuce odbijaju. Lakse se odlucuju da probaju novo.

Stav vaspitaca prema hrani takodje utice na kvalitet obedovanja. Dete ne treba primoravati i ucenjivati. Prinuda, iako dolazi iz najboljih namera i straha da dete ne gladuje, nikada nije pokazala rezultate, niti pomogla prevazilazenju ovog problema. Dete "treba docekati". Kako u drugim zivotnim aspektima, tako i u zeljenom kvalitetu obedovanja. Jedini pravi parametar za optimalnu kolicinu unete hrane je decje zdravlje i stepen vitalnosti. Individualnosti su vrlo izrazene i svaki pokusaj generalizovanja kolicine obroka u odnosu na uzrast moze biti prepreka ka izgradnji decjeg pozitivnog stava prema obedovanju i odvesti nas u suprotnom pravcu.

Za vreme obedovanja treba da je mir i tisina medju decom. U trpezariji ne treba da se desavaju sporedne aktivnosti, niti da se vode sluzbeni razgovori. Tiha klasicna muzika moze spontano zameniti potrebu za razgovorom medju decom. Deca koja ranije zavrse obrok treba da nauce da disciplinovano, u miru sacekaju ostale ne ustajuci i ne remeteci harmonicnost atmosfere.

Pravila lepog ponasanja za stolom nisu samo izraz kulture, vec i izraz postovanja prema hrani i cinu njenog unosenja u organizam, pa decu treba od malih nogu usmeravati u tom pravcu. Skoncentrisanost na zalogaj, pored toga sto utice na kvalitet varenja i usvajanja hrane, pomaze detetu da oseti i prihvati ukus hrane. Ovome ih treba uciti primerom i usmeravati tako za vreme jela, ali im i objasniti. Dobro obrazlozenje za ono cemu ih ucimo cesto je kljuc za usvajanje.