Gojaznost, uopsteno govoreci, podrazumeva prekomernu tezinu koja je iznad 20% od prosecne.U poslednjih trideset godina broj gojazne dece u razvijenim zemljama se utrostrucio, a glavnim krivcima smatraju se ishrana i savremeni stil zivljenja koji podrazumeva nedovoljno kretanja.

Nasu tezinu odredjuje, pre svega, reciprocitet unetih kalorija i potrosene energije, genetska dispozicija i ometanje prirodnog metabolizma (koriscenje lekova kao sto su, na pr. kortikosteriodi i antidepresivi , raznih hemijskih supstanci koje se nalaze u nasoj hrani i sl.). Metabolizam mogu da ometaju i nestabilna emotivna stanja, kao i razne bolesti.

Najzasluzniji faktor za savremenu, sve rasprostranjeniju, gojaznost kod dece i odraslih, je kolicina i kvalitet unete hrane.

Sto se tice kolicine, trebalo bi definisati zasto savremeni covek unosi prekomerne kolicine hrane.Psiholozi kazu da svaka prekomerna fizicka glad odrazava nasu potrebu za nekom nezadovoljenom emocijom. Covek jede i iz dosade i zbog nervoze i iz navike. Ako ovome dodamo ponudu, tj dostupnost hrane u svakom trenutku, kao i kvalitet hrane za kojom savremeni covek najcesce poseze, jasno je kako je lako dobaviti prekomernu telesnu tezinu.

O kvalitetu je bilo puno reci u ranijim poglavljima. Nasem organizmu su neophodnim ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali za pravilno funkcionisanje.Veoma je vazno da se ovi sastojci unose iz kvalitetnih izvora sto je danas postao problem, kao i postovanje proporcije unetih hranljivih sastojaka.

Dok kod odraslih glavni problem sa tezinom dolazi iz psihickih, a ne organskih ili metabolickih razloga. najveci krivac za decju gojaznost je kvalitet konzumirane hrane, to jest, medjuobroci u vidu grickalica i slatkisa. Treba pomenuti i industrijske sokove, brzu hranu i pekarske proizvode od belog brasna i zasicenih masnoca.Decji obroci su, vrlo cesto, bazirani na industrijski preradjenoj hrani koja nosi prazne kalorije, deblja nas, a pri tom ostavlja gladnim.

Nedovoljno kretanje je cesci problem na tinejdzerskom nego na rano skolskom i predskolskom uzrastu.

Gojaznost je priznata za bolest i posvecuje joj se sve vise paznje medju institucijama zaduzenim za javno zdravlje, ali je ocigledno da nije lako voditi bitku sa proizvodjacima hrane koja sistematski ruinira ljudsko zdravlje.

Zbog toga su porodica, predskolska ustanova i skola ti koji treba da se informisu i potrude oko ovog vaznog aspekta decjeg zdravlja.

Roditeljima dece koja imaju sklonosti ka gojaznosti treba puno podrske, strpljenja, zalaganja i upornosti jer nije jednostavno odvojiti vreme za pripremu svih obroka koji bi zamenili gotove "brze" i industrijske obroke.

Sto je dete manje, to je lakse uspostaviti zdrave navike jer ono tada lakse prihvata ponudjenu hranu, nije mu lako dostupna nezdrava hrana i ne jede iz dosade ili navike. Na uzrastu do polaska u skolu roditelj u potunosti moze da kontrolise kvalitet i kolicinu hrane od koje dete raste, pod uslovom da u tome ima podrsku predskolske ustanove u kojoj dete boravi deo dana.

Evo nekih prakticnih saveta koji mogu dobro doci u slucajevima kada su deca sklona gojenju.

-Treba shvatiti ozbiljniost situacije na vreme, kada dete pocne da postaje "simpaticni buca" i na vreme uneti promene u ishranu.

-Pre svega, informisati se o tome sta dete treba da jede, a sta ne.

-Ne unositi u kucu mrtvu hranu, tj hranu iz kese, kutije ili limenke, koja je prosla industrijsku preradu.

-Smanjiti maksimalno unos hrane koja sadrzi secer i zasicenu masnocu (ne zaboraviti da je ima puno u pekarskim proizvodima, sladoledu i jos puno namirnica koje kupujemo gotove).

-Ne voditi dete sa sobom u samoposlugu, jer je tesko odoleti kada vidi i trazu hranu koja za njega nije dobra.

-Biti mu uzor sopstvenim nacinom ishrane.

-Upucujte dete da jede u miru, skoncentrisano, za stolom, bez dodatnih stimulansa paznji kao sto je televizija, razgovor i sl. Na taj nacin se izbegava prejedanje.

-Nemojte detetu stvarati osecaj odricanja jer to psiholoski stvara potrebu za nadoknadom uskracenog u jos vecoj kolicini. Nemojte mu pominjati gojaznost, niti svoje planove za promenu rezima ishrane. Kada jako zudi dajte mu, ali redje i u manjoj kolicini. Iznenadicete se koliko retko ce dete samo traziti neku od nezdravih namirnica koju je imalo obicaj da jede. Obicno smo mi odrasli ti koji im, po inerciji, nudimo uobicajenu hranu ne razmisljajuci vise koliko je stetna. Zato je vazno da se roditelj cesto podseca pravila zdrave ishrane i da ima podrsku.

Ovaj projekat je osmisljen kao podrska i kao podsetnik za roditelje. Treba se vracati pojedinim njegovim delovima, kao sto su pravila zdrave pripreme i stetnost pojedinih namirnica.

Uskracivanje hrane (stavljanjem deteta na dijetu) je po malo surovo. Treba traziti nacine kako sprovesti decju dijetu bez gladovanja.Sama promena u izboru namirnica, posle nekog vremena smanjice detetovu kilazu, ali se desava da organizam po inerciji nastavi da trazi vece kolicine hrane ili cesce obroke.

Evo nekih saveta kako utoliti glad sa manje kalorija i stetnih namirnica:

-Pre glavnog obroka detetu servirati corbu od povrca (bezmesnu).

Corbe pripremljene na zdrav nacin,konzumirane pre glavnog obroka,

smanjuju potrebu za kabastom hranom, a pritom blagotvorno uticu na organizam. Kada je toplo, umesto corbe, pre glavnog obroka se jedu sveze salate.

-Osecaj zedji i gladi se istovremeno stvaraju u mozgu, tako da osecaj zedji mozemo zameniti sa gladju. Zato se preporucuje popiti casu vode pre jela cime se razdvajaju ove dve potrebe i izbegava prekomerno jedenje.

Budite sigurni da dete ima dovoljan unos tecnosti (najbolje je vode).Gazirana pica i sinteticki sokovi ( na kojima uglavnom pise da su prirodni) sadrze dosta kalorija.Ovo je prilika da se iznese cinjenica da gazirana pica i dijetalni napici povecavaju nas apetit, a zbog nadrazaja njihovih sastojaka na nervno-hormonski sistem u mozgu mogu stimulisati i nastanak raznih poremecaja u telu, pa i malignih oboljenja.Roditelji bi trebalo da povedu racuna da deca ne uzimaju i uzimaju umereno ova pica, jer je ustanovljeno da njihovo uzimanje, zbog pojacanog zadovoljstva koje stvaraju i aditivnih osobina, mogu programirati decja cula ( receptore u mozgu) za kasniju potrebu za jacim drogama na skolskom uzrastu. Takodje, zbog stimulisanja apetita, vestacka pica mogu dovesti do nagomilavanja preteranih masnih naslaga kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.Zato treba zapamtiti da je obicna voda najbolji nacin da pruzite svom organizmu onu vrstu tecnosti koja mu je potrebna i da se ona ne treba zamenjivati drugim, pogotovo ne vestackim napicima. Ove navike se najbolje formiraju dok je dete sasvim malo. Kasniji, tinejdzerski uzrast karakterise nebriga za zdravlje i teznja trendovima u ishrani (koji izgradjuje trziste) i stoga, preteranoj konzumaciji industrijskih napitaka.

-SOS obroci koji ce smanjiti potrebu za hranom mogu biti voce ,topao caj ili bio kafa(mesavina przenih mlevenih zitarica) sa medom, topla corba kiselkastog ukusa, domace pravljena cokolada (recept se nalazi u poglavlju o slatkisima).

Gojazno dete nosi predispoziciju za razvoj bolesti i vece sanse da izraste u gojaznog coveka.Dete rodjenjem donosi savrsen mehanizam za funkcionisanje organizma u cilju zdravlja i treba ga samo pravilno usmeravati.