Pogresna ishrana, pre svega, podrazumeva ucestalo koriscenje hrane koja ne sadrzi dovoljno vitalnih materija usled cega se javlja pojacan apetit(organizam i dalje salje signal da nije dobio ono sto mu je potrebno).

Takodje, pogresna ishrana podrazumeva konzumiranje namirnica koje , ne samo sto nemaju nutritivnu vrednost, nego su i toksicne za organizam. Takvih namirnica je na trzistu mnogo i veliki deo njih je usmeren bas na decju potrosnju.

Pod pogresnom ishranom podrazumevamo i nepravilno kombinovanje namirnica, unos nesrazmeran potrosnji i ucestalost obroka.

Nepravilno cuvanje hrane i nacin termicke obrade takodje uticu na njen kvaliet.

Koja je to hrana koja ne sadrzi dovoljno vitalnih materija i energirje i koja je toksicna? Pre svega industrijski preradjena hrana koja je tokom prerade izgubila hranljiva svojstva i energiju.Umesto toga dodate su joj hemijske supstance koje ce joj obezbediti ukus, miris i boju koji su joj preradom oduzeti. Zatim hemijska sredstva koja ce joj omoguciti dugo stajanje dok ne nadje put do potrosaca i na kraju pakovanje u plasticnu ambalazu, kao higijensku zastitu na putu od masine do nasih usta.

Zvuci strasno, ali to je vecina namirnica koje se nalaze u nasoj korpi u samoposluzi.

Ova cinjenica govori koliko trzisna ponuda i stil zivota uslovljavaju nacin ishrane, tj nase zdravlje. Do te mere da savremeni covek, pogotovo u gradskim uslovima, stice utisak da nije tvorac svog zdravlja, niti odgovara za njega.Brigu o zdravlju coveka preuzela je prehrambena industrija, marketinske agencije, mediji i farmaceutska industrija. Na zalost, cinjenica je da se medju njima profit postavio iznad brige za ljudsko zdravlje.

Namece se pitanje da li je ovo neminovnost koju nosi ljudska evolucija ili samo pokazatelj da je vreme za promenu.Mozemo li mi, kao pojedinci, opstati zdravi ili cak doprineti razvoju drustvene svesti o zdravlju?Da li moramo regresirati odvajajuci vreme za proizvodnju i pripremu zdrave hrane na ustrb aktivnosti koje nam obezbedjuju neophodni materijalni status, obrazovanje i kulturno uzdizanje?

Ako imamo informaciju i motivaciju napravili smo veliki korak ka svome zdravlju. Ostaje pitanje vremena, a vreme je stvar postavljanja prioriteta.

Hraneci se industrijski preradjenim, obezvredjenim proizvodima ostajemo "gladni" i posezemo za hranom prebogatom kalorijama iz koje organizam izdvaja deo za svoje potrebe , a ostatak izbacuje ili prerasporedjuje u masti koje deponuje. Usled nedostatka organizmu potrebnih supstanci, on trosi svoje rezerve i time slabi imunosistem. Dovodimo sebe u potencijalnu opasnost produkcije antitela i pokretanja autoimunog procesa kada telo pocinje da stvara antitela protiv samog sebe.Postajemo prijemcivi za bolesti.Takodje, depoi preadjene masnoce, proteina, secera i soli stvaraju naslage u celijama i krvnim sudovima.Deponovani deo masnoce truljenjem zagadjuje ceo organizam i time ispunjava uslove za bolesti.

Unosenje vece kolicine hrane nego sto nam je potrebno,, kao i unosenje pogresne hrane izaziva poremecaj u radu digestivnog trakta. Ucestalim unosenjem prekomerne masnoce, proteina, soli i secera dovodimo organizam u stanje toksicnosti i psiholoskog stresa. Ovo se desava zato sto je ljudski organizam programiran da tolerise veoma male kolicine ovih supstanci u krvi, tako da , unosenjem vecih kolicina, funkcionisanje mnogih nasih prefinjenih tkiva (posebno mozga) postaje prenadrazeno. U nastojanju da uravnotezi nivo ovih supstanci u krvi, jetra, bubrezi i pankreas se izlazu ekstremnom radu, sto organizmu oduzima ogromnu energiju i potrosnju dragocenih minerala, vitamina i enzima.

Nasuprot tome,nedovoljan unos zitarica celog zrna,voca, povrca i mahunarki stvara drugu vrstu problema koja se manifestuje pre svega kroz nepotpuno praznjenje nekvalitetnom stolicom, gde su putevi prolaska hrane usporeni i samim tim povecana toksicnost organizma.

Biljna hrana sadrzi visok nivo dragocenih vitamina i minerala, kao i esencijalnih masnih kiselina koje su neuporedivo bolje za nas od zasicenih masti iz namirnica zivotinjskog porekla.Takodje je bogata biljnim enzimima, izuzetno vaznim za nas metabolizam, rast i proces regeneracije.Sama rec vitamin (vitalan za zivot) govori dovoljno. Biljna hrana, takodje, sadrzi vlakna koja pomazu kvalitetnije praznjenje creva.

Bioloska ispravnost namirnica,njihova zasicenost hemijskim sredstvima koja se koriste pri uzgoju, cuvanje (duzina i nacin) i nacin termicke obrade uslovljavaju njihov kvalitet. Postoje proizvodjaci bioloski ispravne hrane koja nije hemijski tretirana niti genetski modifikovana i sve ih je vise, kako u svetu, tako i kod nas. Neki od njih bice navedeni u nasem projektu. U gradovima postoje prodavnice zdrave hrane koje nude neprskano sezonsko voce i povrce, kao i bio zitarice i mahunarke. Mnogi od nas imaju rodjake ili poznanike koji se bave uzgojem zita, voca , povrca i gaje domace zivotinje. Nije tesko doci do hrane proverenog kvaliteta.

Kako bismo ostali u harmoniji sa prirodom ciji smo deo, dobro je jesti sezonski date namirnice. Vazno je znati kako ih sacuvati za siromasnu zimu   da ne bismo zavisili u potpunosti od bilja uvezenog iz toplijih krajeva koje je raslo za ljude koji tamo zive. Covek je deo sredine u kojoj zivi i treba da jede namirnice koje rastu u njegovom okruzenju.Ovome ce biti posveceno jedno od narednoh poglavlja.

Nacin pripreme hrane kao i sudovi u kojoj se pripremaju u mnogome uticu na ocuvanje hranljivih materija, kao i na toksicnost namirnica i tome cemo posvetiti posebnu paznju u jednom delu projekta.

Kombinovanje namirnica u jednim obroku, kao i u jednom danu, uz postovanje individualnih potreba i ukusa su veoma bitni.

I na kraju, ili na pocetku, osoba koja nam sprema hranu , njeno umece ,dobra namera i pozitivno raspolozenje uticu na ukus i energetski kvalitet obroka.

Od ishrane zavisi i nase raspolozenje, nivo energije,, radna sposobnost, nas izgled, miris naseg tela.

Danas je poznato da nismo samo biohemijska fabrika, vec i energetsko,duhovno bice.Nezdravom hranom sebi stetimo i sa energetskog aspekta. Preradjena, obezvredjena hrana je mrtva.Ona ne samo sto ne pospesuje nasu energiju, nego i usmerava nase energetsko polje na ,za nas stetan nacin, slabi ga i cini prijemcivim za uticaj stetnih energija.Hraneci se nezdravo imamo odsustvo osecaja radosti zivljenja i stvaramo prepreku za shvatanje pravih zivotnih vrednosti.

Posmatrajuci sebe kao neodvojivo jedinstvo duhovnog,mentalnog,emotivnog i fizickog , sasvim je razumljivo da je nase opste stanje dobrog ili ne-dobrog uvek ispoljeno na svim nivoima.Mozemo slobodno reci da je ishrana jedan od bazicnih cinilaca koji uslovljava ovo stanje.