ZIMSKI JELOVNICI

Prilikom izrade zimskih jelovnika uvaziti principe zimskih potreba organizma i sezonskih namirnica.

-Obroci u toku zime treba da imaju svosjtvo zagrevanja organizma, kao sto letnji obroci treba da hlade.Sirovo voce i povrce hladi organizam, tako da ih je pozeljno kratko termicki obraditi , za razliku od letnjih uzina koje treba da su sto vise sastavljene od sirovog voca, a salate od svezeg povrca.

-Izbegavati namirnice iz staklenika, sto manje koristiti zamrznute proizvode, a konzervirane nikako.

-Voce mozemo konzumirati u vidu kompota, peceno ili suseno i uvek dati prioritet za zimu sacuvanom vocu naseg podneblja u odnosu na juzno voce koje se uvozi.To znaci da bi uzina mogla da se sastoji od ,kompota, pecene jabuke sa orasima, meda i oraha u kombinaciji, vocnih pita, koktela od suvog voca i kostunica i sl. Od sirovog voca ocuvane su jabuke, kruske i dunje, a susene mozemo lako naci sljive, kajsije i grozdje. Narandze, kivi, mandarine i banane konzumirati samo povremeno.Oni hlade i njihova energija nije u skladu sa nasom jer rastu na drugacijem podneblju.

Zimi je pozeljno jesti tople čorbice od povrća uz dodatak celog zrna nekih zitarica. One greju I podmiruju potrebe organizma za mineralima.

Celovite zitarice nam, u vreme nedostatka energetski zive hrane u prirodi, zadovovoljavaju tu potrebu, uz druge blafodeti koje nose, tako da ih treba jesti sto česce.

Organizam u hladniom period trazi I pojačani unos masnoce, aliu treba biti oazriv u pogledu njenog izbora kako ga ne bismo intoksinirali umesto zagrejali I osnazili. Jedine masnoće koje nam čine dobro su nerafinisane biljne (hladno cedjena ulja različitih biljaka, seme susama, lana, suncokreta, bundeve I sl, ukoliko je ne pečeno, I koštunjavo voće kao što su orah, lešnik, badem I sl.) I zivotinjske koje unosimo putem mesa I mlečnih proizvoda, ali u manjoj količini nego biljna. Rafinisana ulja I margarini, kao I masnoće koje zagrevamo do visokih temperatura (przenjem) su toksični za organizam.

Jela treba da budu pripremana u poklopljenim sudovima (ako se kuvaju) ili u rerni (ako se peku), nikako przena. Na ovaj način ona pribavljaju vise energije koja nam je potrebna u hladnim danima. Przena jela I jela koja se kuvaju u otkrivenim posudama nose hladnu energiju kao I sveze voce I prikladnija su za tople periode godine kada organizam rashladjujemo njima.

Usled nedostatka svezih namirnica u zimskom period korisno je povremeno konzumirati namirnice sa visokom koncentracijom vitamina I mineral, ali iskljucivo prirodne jer vestacki dodaci ishrani mogu biti veoma štetni. Alge u maloj kolicin obiluju mineralima, klice aminokiselinama, mineralima I vitaminima, kao I snaznom energijom, te se I jedno I drugo mogu računati kao suplimenti ishrani.